a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 #

lirik lagu deniro – ustanička 8

više ne spavam ko pre, više ne jedem ko pre
bojim se da zaspim, da tvoj mi lik ne pobegne
a tad bi bio izgubljen ko pesma na staroj ploči
u ulici svih ti lica što napadaju mi oči
pa bežim od tebe, ka tebi i u meni gde te krijem
srcem ime ti stežem pa slovo po slovo šijem
na srcu zauvek, tužna kad prođe parti
pa moliš san da dođe da opet te kući vrati
gde na fotelji kraj prozora ljubim senu
senom ti senu mazim, bez tela dodiri venu
daleko od sveća, gde sreća praha se plaši
slomljen ko ljubičica u bašti gde smo se našli
suze iz oka kašljem, bez tebe mali sam kažnjen
u gradu latica mrtvih gde srce lutkama lažem
previše skupa prošli, ali boli sve što si krila
čujem lepo ti je tamo, čujem opet imaš krila
poleti ka sreći, gde sreća se seća sreće
ko igračka na ormanu što okom na suzu kreće
krećem kroz stare patnje u magli da tražim nju
tu gde četkica traži platno izgubljeno u snu
negde na podu sobe, gde sećanje album voli
negde na podu gde smo ljubav lagali goli
sanjali da smo grinje od pogleda sakrivene
ko sam ja bez tebe, ko si ti bez mene
ref
stepenice kraj kuće, mesec i ti i ja
ustanička 8, tvoja koža pod prstima
uvek smo bili akt, ta prirodna senzualnost
zaboravi da postojim, al’ ostaješ moja stvarnost (x2)

vrati mi moje srce, jer glavom lutam ko mrtav
ko koralni put svetlucam, kad sećanjima te crtam
obnaženu na meni, sad obnaženu za druge
ja dalje ko voz bez pruge u gradskoj močvari tuge
ja prerušen u posmatrača, usamljen, nag, bez oklopa
ljubav za tebe čuvam dok nebo me ne pokopa
boli poslednji zagrljaj, boli bajka o nama
u kavezu akvarela, dva vrela tela bez srama
sada su kao stranci, ko hladne ruke kad maze
ko crne venčanice pod nogama kad ih gaze
ne plači za mnom, nisam ja suza vredan
bila si moja vila, taj zanos strasti što gledam
drvo mog rajskog vrta, izložba slike srca
slatka zbunjena klinka na nebu mog gradskog srca
dama što šešir sanja, noseći bubamaru
ispod okruglog stola u zlatnom relikvijaru
ljubi i budi ljubljena, izbriši me s’ usana
udavi me u srcu kad nismo našli put do prstena
često se nadamo da ćemo čuti glas koji kaže:
“ne brini, sve će biti u redu”
a ja, ja ga ponekad čujem
u buketu ruža, naleta vetra
ne brini, sve će biti u redu
ref
stepenice kraj kuće, mesec i ti i ja
ustanička 8, tvoja koža pod prstima
uvek smo bili akt, ta prirodna senzualnost
zaboravi da postojim, al’ ostaješ moja stvarnost (x2)

bio sam tvoje platno, ti boja moja uljana
bez tebe samo sam kazna
prazna skica, lica bez usana
slova u srcu utkana, slova koja se ne brišu
mi smo ti dvoje, što jedno bez drugog ne dišu
soba potkrovlja sna, bez mene ko u kavezu
mrziš sebe, kad ti buket kupim u knezu
ti mrziš sebe što voliš me tako beskrajno
praštam ti neoprostivo, jer si lagala besramno
sa vihorom si prohujala, kada si se prišunjala
i rekla ćao, čarobna lampa se protrljala
nas dvoje spojila, kao sempl i smer
ti blistavo nestvarna, lepa ko mesečeva kćer
tepao sam ti pupi, ne može da se kupi
nijedna milistotinka sa tobom na našoj klupi
kraj tebe gde ljuljaške vole decu
u centru gde ulica ukrala mi je švecu
suzom urlam na beton, gde klinke preskaču lastiš
jer tebe nema da sa mnom taj asfalt gaziš
pa stopala korake mrze
ispisujem tvoje ime, dok markerom plačem suze
kažem sebi ne mrzi, jer mržnja je pusto ostrvo
ne mrzim ja, već se plašim da volim ponovo
verovao u ljubav, u tebi sam se ogled’o
a sad sam traka što lepi slomljeno ogledalo
jer još ga voli, ko sena koja se ne miče
malena gde si da opet mi praviš sendviče
sve će biti u redu, aha, sve će biti u redu
ref
stepenice kraj kuće, mesec i ti i ja
ustanička 8, tvoja koža pod prstima
uvek smo bili akt, ta prirodna senzualnost
zaboravi da postojim, al’ ostaješ moja stvarnost (x2)

- lirik lagu deniro

Lirik lagu lainnya:

LIRIK YANG LAGI HITS MINGGU INI