lirik.web.id
a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 #

lirik lagu 187 – zivot ide dalje

Loading...

nikad blag, svirep je ostavio trag
u istoriji ratnika je oziljak drag
neizbrisiv od bola, celicnoga stiska
kroz secanja na bitke, izvire iz vriska
suvise dugo, visim na struni
lagano tumaram kao mit
u mojim grudima nizu se harpuni
uz mnogo buke umirem kao kit
ali ne kao plavi, vec kao orka
slane krvi, puno su mora gorka
kojima sam lovio, predvodio silne zveri
nalik sebi bodrio u borbi za opstanak
izmedju zivota i smrti sam prelazio prag
i natrag u nove bitke, nove zube
ostavljao u onima sto gube
bezase bednici od moje sene
bojace se samog secanja na mene
dok god su zivi, ali na pokopu
smejace se ratniku u sjajnom oklopu

jer zivot ide dalje!

sada znas da si u pravu sto sumnjas u zenu
kao dlan svoj znam ribicu njenu
pratila me je dok je devojka bila
kao verenica na vecere izvodila
za tvoju lovu u skupe restorane
na krovu tvojih kola cekali da svane
u tvome stanu dragi moj bobane, bobi
i u krevetu u tvojoj rodjenoj sobi
sto se smesis kad znam da me mrzis, brate
skrivaju oci neprospavane sate
svi mi imamo svoje nocne more
u kojima nasi likovi se bore
i znam da mislis na mene sve vreme
i bio bih mrtav vec da je do tebe
ali nemaju svi privilegiju
da pucaju na poslednju legiju
smrt se nad mojom glavom nagla
a vidi sa svojim zivotom se ne stidim
poseti me ako ikad odes do pakla
bice mi drago da te ponovo vidim
jer zivot ide dalje

tvoje postojanje za mene vise nista nije
strah u tvome srcu sada bije
lesinarima si ostavio svoga brata
okrenuo si glavu, dok je lezao u blatu
i bezao, zar si to naucio na ulici
da posvetis zivot svojoj guzici
uplasio se i prodao si svoje
zgazio svoje meso, pljunuo na svoje boje
uzeo si lovu kada su ti dali
za nase glave ali nismo pali
halapljivo si brojao drhtavim rukama kes
i sada si samo lutajuci les
nema price, u mom srcu prezir nice
dusmanima tvoje grlo sada klice
kada te vidim dobices od mene kozu na poklon
a tvoju pojescu dusu
kad se grobarske ruke motika late
ljudi pamte, pohlepu svi moraju da plate
brate, vecno ne mozes se kriti
i kada ti zatrebamo nas nece biti

jer zivot ide dalje!

pucanj dok setam parkom, deca u pesku
iz stomaka navire potok niz nogavicu
klinac me gleda uzdrman bljeskom
nema vremena za poslednju zdravicu
dete da vidi ovo nije moralo
sta da kazem brzo sam mislio
malo celo se naboralo
ne brini tata se samo upiskio
tezak dan telo grcevi tresu
pusta otrov taj metak sto lezi u mesu
ali srce se bori, ne zeli da stane
ovu tvrdjavu jos uvek ratnici brane
djavo licno sada stoji nada mnom
dok svuda oko mene ljudi umiru krvareci
i to jebuci se sa mnom zarazenim
nikada necete pocivati u miru
samo ja znam sta ce da vas snadje
pizde i gadovi ne dajte da vas nadjem
ako i nikada ne reinkarniram
rodice se neko drugi da kugu sanira
jer zivot ide dalje!
-lyrics by denja-