lirik lagu velimir škobo - početak bune protiv dahija
[tekst pjesme “početak bune protiv dahija”]
bože mili, čuda velikoga!
kad se šćaše po zemlji srbiji
po srbiji zemlji da prevrne
i da drugi postane sudija
tu knezovi nisu radi kavzi
nit su radi turci izjelice
al’ je rada sirotinja raja
koja globa davati ne može
ni trpiti turskoga zuluma
i radi su božji ugodnici
jer je krvca iz zemlje provrela
zeman došô, valja vojevati
za krst časni krvcu proljevati
nebom sveci staše vojevati
i prilike različne metati
viš’ srbije po nebu vedrome
‘vaku prvu priliku vrgoše:
od tripuna do svetoga đurđa
svaku noćcu mjesec se hvataše
da se srblji na oružje dižu
al’ se srblji dignut’ ne smjedoše
drugu sveci vrgoše priliku:
od đurđeva do dmitrova dana
sve barjaci krvavi idoše
viš’ srbije po nebu vedrome
da se srbi na oružje dižu
al’ se srbi dignut’ ne smjedoše
treću sveci vrgoše priliku:
grom zagrmi na svetoga savu
usred zime, kad mu vrijeme nije
sinu munja na časne verige
potrese se zemlja od istoka
da se srbi na oružje dižu
al’ se srbi dignut’ ne smjedoše
a četvrtu vrgoše priliku:
viš’ srbije na nebu vedrome
uhvati se sunce u proljeće
jedan danak tri puta se hvata
a tri puta igra na istoku
to gledaju turci bijograci
iz grada svih sedam dahija:
“ala kardaš! čudnijeh prilika
ono, joldaš, po nas dobro nije!”
potekoše hodže i ‘vaizi
donesoše knjige izanđale
knjige glede, grozne suze rone
dahijama ovako govore:
“turci, braćo, svih sedam dahija
‘vako nama stare knjige kažu:
kad su neke bivale prilike
viš’ srbije po nebu vedrome
ev’ od onda pet stotin’ godina
tad je srpsko poginulo carstvo
mi smo onda carstvo zadobili
i dva srpska cara pogubili:
konstantina nasred carigrada
i lazara na polju kosovu
miloš ubi za lazu murata
al’ ga dobro miloš ne dotuče
već sve murat u životu bješe
dok mi srpsko carstvo osvoj~smo
onda sebi vezire doziva:
“turci braćo, lale i veziri!
ja umrijeh, vama dobih carstvo
nego ovo mene poslušajte
da vam carstvo dugovječno bude:
vi nemojte raji gorki biti
veće raji vrlo dobri bud’te;
ne iznos’te na raju bijede
ne dirajte u njihove crkve
ni u zakon, niti u poštenje
ne ćerajte osvete na raji
što je mene miloš rasporio
ej, to je sreća vojnička donijela
ne može se carstvo zadobiti
na dušeku sve duvan pušeći
vi nemojte raju razgoniti
po šumama, da od vas zazire
nego paz’te raju ko sinove
tako će vam dugo biti carstvo
ako l’ mene to ne poslušate
već počnete zulum činit’ raji
vi ć’te onda izgubiti carstvo”
car umrije, a mi ostadosmo
i mi našeg cara ne slušasmo
već veliki zulum podigosmo:
pogazismo njihovo poštenje
svakojake bijede iznosismo
i na raju globe [?]
ej, grijotu bogu učinismo
sad su nake postale prilike
sad će neko izgubiti carstvo
ne bojte se kralja ni jednoga
kralj na cara udariti neće
niti može kraljevstvo na carstvo
jer je tako od boga postalo
čuvajte se raje sirotinje
kad ustane kuka i motika
biće turkom po mediji muka
u šamu će kade proplakati
jer će ih raja ucvijeliti
turci, braćo, sve sedam dahija!
tako naše stare knjige kažu
da će vaše kuće izgorjeti
vi, dahije, glave pogubiti
iz ognjišta pr~nić’ će vam trava
a munare popast’ paučina
neće imat’ ko jezan učiti
drumovi će poželjet’ turaka
a turaka nigde biti neće
kad to čuše svih sedam dahija
sve dahije nikom ponikoše
i u crnu zemlju poglaše
ne poniče fočić mehmed~aga
ne poniče, već junak pokliče:
„isjeć’ ćemo sve srpske knezove
sve knezove, srpske poglavice
i kmetove, što su za potrebe
i popove, srpske učitelje
samo ludu đecu ostaviti
ludu đecu od sedam godina
pak će ona prava biti raja
i dobro će turke poslužiti
dok pogubim crnoga đorđija
iz topole, sela ponosita
koji s bečkim trguje ćesarom
on je kadar svu džebanu kupit’
od bijela grada varadina
i oružje, što je za potrebe
on je kadar na nas zavojštiti
on caruje, a ja subašujem
dok pogubim birčanin~iliju
obor~kneza ispod međednika
evo ima tri godine dana
od kako se vrlo posilio:
kudgođ ide, sve dorata jaše
a drugoga u povodu vodi
on buzdovan o unkašu nosi
a brkove pod kalpakom drži
on turčinu ne da u knežinu
kad turčina u knežini nađe
topuzom mu rebra isprebija
a kad turčin stane umirati
a on viče na svoje hajduke:
“more, sluge! tamo pašče bac’te
đe mu gavran kosti naći neće”
a kad nama porezu donese
pod oružjem na divan iziđe
desnu ruku na jatagan metne
a lijevom porezu dodaje:
“mehmed~aga, evo ti poreze
sirotinja te je pozdravila
više tebi davati ne može!”
ja porezu počinjem brojiti
a on na me očima strijelja:
“mehmed~aga, zar ćeš je brojiti!?
ta ja sam je jednom izbrojio!”
a ja više brojati ne smijem
već porezu ukraj sebe bacim
jedva čekam, da se skine b’jeda
jer ne mogu da gledam u njega
on je paša, a ja sam subaša”
sve dahije na noge skočiše
mehmed~agi svi se pokloniše:
“hvala joldaš, fočić mehmed~aga!
tvoja pamet pašovati može
mi ćemo te pašom učiniti
tebe ćemo svagđe poslušati”
starac fočo poče govoriti:
“nuto momka, nuto mu pameti!
s kojom riječi na pašaluk sjede!
uzmi sinko, fočić mehmed~aga
uzmi slame u bijelu ruku
mani slamom preko vatre žive:
il’ ćeš vatru sa tim ugasiti
ili ćeš je većma raspaliti?
vi možete, i bog vam je dao
tako silnu pokupiti vojsku
i poć’ ćete, sinko, kroz nahije
jednog kneza prevarit’ možete
i na vjeru njega domamiti
svoju ćete vjeru izgubiti
jednog posjeć’, a dva će uteći
dva pos’jeci, četiri odoše
oni će vam kuće popaliti
vi, dahije, od njih izginuti
al’ vi tako nemojte raditi
nego mene starca poslušajte:
ja sam gledô knjige izanđale
ovo, naše, dugo biti neće
ej, nego će se prom’jeniti carstvo”
al’ govori fočić memed~aga:
“moj babajko, ne slušam te stari!”
to izreče, a na noge skoči
a za njime ostale dahije
pak na gradu baciše topove
na dukate pokupiše vojsku
njih četiri velike dahije:
aganlija i kučuk~alija
mula~jusuf, fočić mehmed~aga
na četvero razd’jeliše vojsku
njih četiri, kô četiri brata
pak na gradu otvoriše vrata
i odoše s vojskom na sve strane
kroz njihovih sed~mnêst nahija
prvog srpskog kneza prevariše:
domamiše kneza palaliju
i u grockoj njega pogubiše
i stanoja kneza iz zeoka
prevariše, pa ga pogubiše
u njegovu dvoru bijelome
prevariše marka čarapića
ej, prevariše, te ga pogubiše
mehmed~aga u valjevo dođe:
grbović se bješe osjetio
pa grbović na stranu pobježe
a dođe mu obor~knez aleksa
i dođe mu birčanin ilija
obojicu hvata mehmed~aga
bijele im savezao ruke
pa ih vodi na most kolubari
a kad viđe obor~knez aleksa
da će turci oba pogubiti
tad on reče fočić mehmed~agi:
“gospodaru, fočić mehmed~aga!
pokloni mi život na megdanu
evo tebi še’set kesa blaga
mehmed~aga govori aleksi:
“ne mogu te, aleksa, puštiti
da mi dadeš i sto kesa blaga”
al’ besjedi birčanin ilija:
“gospodaru, fočić mehmed~aga!
evo tebi i sto kesa blaga
pokloni mi život na megdanu!”
veli njemu fočić mehmed~aga:
“ne budali, birčanin ilija!
ko bi gorskog upustio vuka?”
mehmed~aga viknu na dželata
dželat trže sablju ispod skuta
te iliji odsiječe glavu
a aleksa sjede na ćupriju
pa ovako poče govoriti
“bog ubio svakog hrišćanina
ej, koji drži vjeru u turčina”
al’ kad srbi žalost opaziše
iz čaršije namah pobjegoše
mehmed~agi nijedan ne dođe
kad to viđe fočić mehmed~aga
odmah pozna, da gore uradi
i odmah se bješe pokajao
al’ se veće dockan pokajati
već povika dvanaest delija
i uzuna svoga kafedžiju:
“čujete li, moji sokolovi!
brzo dobre konje posjednite
pak trčite u selo topolu
ne bi l’ crnog pogubili đorđa
ako li nam sad uteče đorđe
neka znate, dobra biti neće!”
kad to čuše dvanaest delija
odmah dobre konje posjedoše
i pred njima uzun kafedžija
otidoše u selo topolu
u subotu uoči neđelje
prije zore i bijela dana
i đorđijne opkoliše dvore
udariše s obadvije strane
a sa dvije strane povikaše:
“iziđ’ amo, petroviću đorđe!”
ko će ljuta zmaja prevariti?
ko li njega spavaćiva naći?
đorđe se je junak naučio
prije zore svagda uraniti
umiti se i bogu moliti
i popiti počašu rakije:
bješe đorđe prije uranio
i otišô u donje podrume
kada viđe oko kuće turke
on se njima javiti nešćede
javi im se mlada đorđijnica:
“da bog s vama, turci, noćas bio!
što tražite ovđe u to doba?
đorđe sada pred kućom bijaše
tu sad bješe, pak nekud otide
a ja ne znam, kud je otišao”
a to đorđe i gleda i sluša
kad je đorđe izbrojio turke
čašu popi, a pušku potpraši
uze dosta praha i olova
pa izađe svojemu oboru
među svoji dvanaest čobana
i ovako čobanima reče:
“braćo moja, dvanaest čobana!
ustanite, obor otvorite
iz obora išćerajte svinje
neka idu, kuda kome drago
a vi, braćo, mene poslušajte
i šarene puške potprašite
svi čobani jedva dočekaše
išćeraše svinje iz obora
pak šarene puške potprašiše
namah oni đorđijem pođoše
ode đorđe pravo svome dvoru
a kad turke s čobanima viđe
onda đorđe ovako govori:
“čujete li, dvanaest čobana!
svaki jako glajte po turčina
al’ nemojte pušaka metati
dokle moja najprije ne pukne
ja ću gledat’ uzuna memeda
vidjećete, što ć’ od njega biti!”
to izreče petroviću đorđe
zemlji pade, pušci oganj dade
puče puška, ostat’ pusta neće
đe je gledô, đorđe pogodio
mrtav pade uzun sa kulaša
kad to viđe dvanaest čobana
namah puče dvanaest pušaka
mrtvi pade onđe šest turaka
šestorica konj’ma pobježe
namah đorđe viknu po topoli
na sve strane đorđe knjige posla
u svih gradskih sed~mnêst nahija
na kmetove, selske poglavare:
“svaki svoga ubijte subašu
žene, đecu u zbjegove krijte”
kad to čuše srpske poglavice
namah oni poslušaše đorđa:
svi skočiše na noge lagane
pripasaše svijetlo oružje
svaki svoga ubiše subašu
žene, đecu u zbjeg odvedoše
kad je đorđe srbe uzbunio
i s turcima veće zavadio
onda đorđe prođe kroz nahije
i popali turske karaule
i obori turske teferiče
i udari na turske palanke
sve palanke on turske popali
žensko, muško, sve pod mač udari
teško srbe s turcima zavadi
turci misle da je raja šala
al’ je raja gradovima glava
usta raja kô iz zemlje trava
u gradove saćeraše turke
trči đorđe od grada do grada
i građane svađe dovikuje:
“čujete li, vi turci građani!
na gradov’ma otvarajte vrata
izmeđ’ sebe dajte zulumćare
ak’ hoćete mirni da budete
da gradove caru ne kvarimo”
tad građani suze proljevahu
i đorđiji ‘vako govorahu:
“beg đorđije, od srbije glavo!
davaćemo štogođ raja ište
ne kvarite carevih gradova
ni sa carem zamećite kavge
mi daćemo turke zulumćare!”
pa građani ustadoše turci
na gradove otvoriše vrata
izmeđ’ sebe daju zulumćare
predaju ih u srbinjske ruke
bože mili i bogorodice!
kada srbi dokopaše turke
zulumćare u bijele ruke
pa ih staše srbi razvoditi
preko polja bez svijeh haljina
bez ćuraka i bez anterija
bez saruka, u malim kapama
bez čizama i bez jemenija
gole, bose topuzima tuku
ej, more, baša, kam poreza naša!?’“
u po polja đorđe sablju vadi
zulumćarske odsijeca glave
a kad đorđe isiječe turke
isiječe turke zulumćare
onda đorđe u gradove uđe
što bi turak po gradov’ma b’jelim,;
što bi turak za sječe, is’ječe;
za predaje što bi, to predade
za krštenja što bi, to poskrsti
kad je đorđe srbijom zavladô
i srbiju krstom prekrstio
i svojijem krilom zakrilio
od vidina pa do vode drine
od kosova te do biograda
‘vako đorđe drini govorio:
“drina vodo, plemenita međo
izmeđ’ bosne i izmeđ’ srbije
naskoro će i to vreme doći
kada ću ja i tebeka preći
i čestitu bosnu polaziti!”
Lirik lagu lainnya:
- lirik lagu reiiki apollo - bonds
- lirik lagu chie (ng) - famous
- lirik lagu dom mclennon - 4theblock
- lirik lagu kid wcked - pour my soul (wcked remix)
- lirik lagu decrow - lake placid
- lirik lagu julianna joy - lodestar (god's dead)
- lirik lagu dionysos & -m- (fra) - song for jedi
- lirik lagu afro-connexion, nelson freitas, twenty fingers & messias maricoa - batota
- lirik lagu aphonnic - azúcar de algodón
- lirik lagu rusowsky & npr - dolores (live at npr’s tiny desk)