lirik lagu milomir miljanić - mojkovačka bitka
[tekst pjesme “mojkovačka bitka”]
ej, pošto balkan sav tama pritište
i srpsko se ugasi ognjište
svi sloveni izgubiše nadu
što robiju mlječu i zapadu
srbin ne htje ni tada da klone
pred silama što ga tako gone
no prkosno stao i prijeti
sili koja [?]
pod mojkovcem na crnome polju
crnogorci sa švabom se kolju
nije čudo što se njemci biju
jer uzeše lovćen i srbiju
no oko šta crnogorci ginu
kad su švabe na prestolu njinu
i u tome strašnog suda dane
ej, crnogorci grad mojkovac brane
ne brane ga njime da se spase
no da silu dočekaju na se
koja šćaše srbe da preteče
da im živa oka ne uteče
sеrdar janko gleda sa pržišta
crna tama pritisla bojišta
glasa nema, ne čujе se ništa
samo aber zloglasnoga vrana
s bjelasice, izviše preprana
vukotiću, glasu, vojsku viči
pa otale bježi i omiči
eto silne vojske od pljevalja
krv će ljudska brda da okalja
jedna vojska eto od vraneša
pod komanda general keveša
general je dominik sa njima
pravo misle u dolinu lima
nadaju se za četiri dana
da će uzet’ ključe od berana
i još serdare druge jedinice
nastupaju od grada sjenice
put planine mokre i čakora
pa sva da se skupi crna gora
i đedovi vaši da ožive
trag njin ne bi ostao [?]
treća vojska od tare do lima
s njom četiri generala ima
pod komandom krauf generala
bjež, serdare, majka ti kukala
ima vojske kô na gori lista
održat’ se ne možeš odista
a konjički idu eskadroni
a hrana se na kolima goni
vi šta ćete, žalosna vam majka?
sve što treba u boj za junaka
donosi vi žena ili majka
od parčeta hljeba do obuće
iz njihove siromašne kuće
serdar planu i zavika vranu
“crni vrane, krila krvavije
to mi ništa iznenada nije
to je vojska germanskoga soja
i prije smo s njima bili boja
nego, vrane, idi pa im reci
čekaću ih na tari rijeci
i kod lima bićemo pred njima
damo im mojkovac da vide
pa car josif da pred njima ide!”
još to serdar izustio nije
dok evo ti sitne buruntije
od glavara iz zemlje srbije
tako pišu serdaru i vojsci
“naša draga braćo crnogorci
kad orlovi pred olujom bježe
šta od toga može biti teže?
pa ako vas bratska ljubav veže
spasite nas, nemali lijeka
ej, da vas slavi srpstvo dovijeka
puštite li, majko, acin čakor
rugovo će biti srpski mramor
a bistrica vječita grobnica”
kad sve ovo razumi serdare
on okupi kod tare glavare
vojskovođe s bojišta povuče
za osudnu bitku da odluče
kad se ovi skupiše gorštaci
to su pravi ljudi i junaci
krvave im sablje i barjaci
nije šala, ljudi sa bojišta
na njima su rane [?]
strašni ljudi, kâ stari hajduci
ogoljeli kao drinski vuci
svaki nosi moskovku u ruci
drugo nema ništa što mu treba
bez u džepu suvo parče hljeba
ne dolaze da primaju platu
no na savjet svome komandantu
jer sam nije riješiti mogâ
ej, šta da radi od života svoga
onda serdar poče da govori
o propasti i o crnoj gori
javljaju mi iz glavnoga štaba
da je lovćen zauzeo švaba
najvećega srpskog ararata
kad pomislim, groznica me hvata
da po grobu slavnoga njegoša
gazi noga svjetskoga ološa
no ja danas u ovoj nesreći
želim čuti vi šta ćete reći
smijemo li s megdana uteći
i puštiti švabe preko tare
i da naše obrukamo stare?
švapske snage imaju u planu
da nas bace kao s puta granu
i preteku srbijanske trupe
da kroz crnu goru ne odstupe
ali su se prevarili ljuto
sve to može biti obrnuto
tigar ljuti ne boji se lavu
ni golijat nije ubro slavu
no šta ćemo, sokolovi sivi?
blago tome ko dovijek živi”
onda reče vojvoda lakiću
“naš serdare, janko vukotiću
ja u ime ovijeh junaka
švapskoj sili ne bih se pomakâ
jer još nama nije nemoguće
stati protiv sile svemoguće
samo treba srce i pregnuće
pa se švaba rasu u oklope
a u krv će se svoju da utope
bran’te čakor i mokru planinu
srbijanske trupe dok razminu
to su naša braća najmilija
ej, mi smo srbi jedna familija
serdar presta govoriti više
onda vojsci bratski pozdrav biše
“vojsko moja, crnogorsko lice
pozdravljam vas u sve jedinice
javljam vam i činim znanje
šta se radi i kakvo je stanje
na cetinju kod orlova krša
zastava se njemačka leprša
naš gospodar, iznemogli starac
ne zna kud će ni na koji pravac
a francuska ne htje il’ ne može
maloj crnoj gori da pomože
a engleska, bezdušnica teška
ne htje crnoj da pomogne gori
kô što nekad s nama ugovori
te u takvoj svjetskoj galami
ostali smo bez nikoga, sami
srpska vojska odstupa od peći
bugarska im udarila s pleći
a njemačke silne regimente
pro sandžaka u pretijek lete
misli švabo mojkovcem da prođe
no kad smo se pridesili ovđe
da njemačku silu zastavimo
i vječiti spomen ostavimo
da svak prizna srbu crnogorcu
za osudnu bitku na mojkovcu
ako ikad bude srba više
ej, nek se srpska istorija piše”
ej, šumadinci braća naša draga
već je njina iznemogla snaga
svi imaju nadu i oslonce
u nas, njinu braću crnogorce
što imamo snage i možemo
treba, braćo, da im pomožemo
pa tako vam boga i božića
i dvoglavog orla njemanjića
i tako vam groba njegoševa
i ljutog mača miloševa
i grahovca i cara laza
i junačke časti i obraza
i mramorja s koma do blagaja
i junaštva pivljanin baja
i tako vam nikčevijeh rana
i kosova i vidova dana
i tako vam srpskijeh gusala
i tako vas prošlost ne gubala
ne puptite nijemce i švabe
ej, da rugovsku klisuru ugrabe
nemojte se plašiti, junaci
ako budu krvavi badnjaci
iz vaše će krvi kroz vremena
sinut’ zora južnijeh slovena
a vijekovi slavne vaše žrtve
nikad neće brojiti u mrtve
jer mi ćemo zbog jednoga dana
opet postat’ vrata od balkana
ej, ko god neće nagona mu nema
koga muško srce ne oprema
kome opšte dobro nije milo
neka bježi, prosto mu bilo
neka kaže kako doma dođe
za nas što smo ostanuli ovđe
neka nam se ne nadaju kući
mi smo pali prošlost krunišući
i braneći dušanovo carstvo
i viteško ljudsko dostojanstvo
ej, crnogorci spartanske naravi
svaki na svoj život zaboravi
ukrstiše puške i barjake
a staviše ruke na badnjake
i na tome uhvatiše vjeru
kao nekad miloš na večeru
da se neće izdat’ kod mojkovca
dok jednoga traje crnogorca
kad su švapske ugledale trupe
đe se mrki crnogorci kupe
da su pune gore i potoci
đe je janko, đe su crnogorci
vide švabe kopaju se šanci
da se pjeva i beru badnjaci
mirboža se i razgovor vodi
“mi ginemo hristos da se rodi”
badnje dvije večeri krvave
crnogorci pod mojkovcem slave
jednu slave davno što je bila
nju za dušu vladike danila
onu drugu slave zbog mojkovca
rad ponosa svakog crnogorca
ali neće ni dva sata proći
crni će im polaznici doći
mnoge ti će zakukati majke
ej, kad im stanu tarkati badnjake
jer da vidiš ispred same zore
kakav božić osvanuti more
još ne b’jehu pjevali pijevci
zamumlaše švabe i nijemci
a kliknuše topovski otponci
[zlo vam] jutros jutro crnogorci
crnogorci b’jehu na oprezu
i držahu na sve strane vezu
da mojkovac ne pušte bez glasa
snijeg pao momku preko pasa
za tri dana tri srpska božića
takve bitke i krvoprolića
i pod snijeg vojske zatrpate
bilo nije otkad ljudi pamte
viju vuci, a laju lisice
svađaju se oko mesa ptice
sokolovi pilad pogubiše
a dvije se vojske izljubiše
crnogorci prešli put poobišča
švabo nazad preko šahovića
a mojkovac i gore krvave
izgledaju pustarije prave
đe su bitke i šančevi bili
mrtvi leže. ranjenici cvile
tu su šanci zagrnutih ljudi
vuk bi gorski od stra’ da izludi
srne skaču, gavranovi gaču
kao nekad po polju mohaču
a mučnica plače od žalosti
ljudske su joj otežale kosti
napala je na goru kitina
ljudsko meso razvlači divina
manje zvjerke u višijeh kradu
jer im veće dijela ne dadu
još tudije trunu ljudske glave
i pričaju za borbe krvave
blago vama, mojkovačke gore
s vama se crnogorci zore
svi se srbi sa vama ponose
i slavuji svijetom pr~nose
ne znam broja koliko hiljada
pade s drine do mojkovca grada
je l’ ih bilo ne kopati grijeh
ako ih je zagrnuo snijeg
đe im gavran kosti naći neće
dok okopni i dođe proljeće
a onda će zv’jerke da ih glođu
a majka se nada im dođu
jadna majko, ne nadaj se sinu
ako ti je pregazio drinu
mlada ljubo, ti se u rod vraći
vi se, sestre, ne nadajte braći
đeca nek se ne nadaju ocu
ako im je bio na mojkovcu
ej, nije vajde hvalit’ crnogorce
a kuditi švabe i nijemce
to je vojska napoleonovska
ali mala snaga crnogorska
potuče im vojničke korpuse
u mrčave mojkovačke puste
u podnožju planini mučnici
đe su bili mletački rudnici
tu od krvi kopnijaše snijeg
kao nekad na putilov brijeg
đe tri vojske, tri velika cara
i četvrtog kralja od bugara
crnogorac uhvati za prsi
i planove njihove pomrsi
primoraše fon makenzena
da se stidi od bečkijeh žena
srpsku vojsku što nije pretekâ
kao caru što bijaše rekâ
nego danas kô lav ranjen ječi
i na svoje generale breči
na rajnera i sablju je trza
kukavice, zašto si se smrza?
što ne dođe do andrijevice
i preteče srpske jedinice?
ne nos’te se kao kukavice
dva [?] krili iza žice
od nekakva vukotića janka
i njegove šačice gorštaka
zar to našoj sili da do’aka
zar car franjo što vjeruje u hrista
na takvije akt bezumni prista
zbog princ~p~ da nađe povoda
protiv srba, maloga naraoda
da zbog jedne puške koja puče
ej, cio svijet u rat da uvuče
koliko im izgibe brigada
s vode save kod mojkovca grada
i od vode drine do čakora
sve je ljudski mramor do mramora
hej, na mnogome piše crna gora
Lirik lagu lainnya:
- lirik lagu concord dawn - move
- lirik lagu pittkiid - air asia
- lirik lagu baby money - disrespectful
- lirik lagu tygko - niece's nanny
- lirik lagu christian nodal - la que se fue, se fue
- lirik lagu smoke dza, mike & keys & pria - crimson lv constructs x 4th rope heels
- lirik lagu lso - free dy
- lirik lagu azdi3l - chat bouyon (ft. flatake!!) [remix]
- lirik lagu мария янковская (maria yankovskaya) - labubu
- lirik lagu chargeside - paradise with